Mnogopoštovani Naši Podanici Opšteg Dobra, nisam mogao da ne mislim da Vas proteklih dana i zato ću ovaj Izveštaj početi od kraja: koliko li je samo Teško bilo Vašim Dušama u Momentima Rušenja Onoga što su Pokolenja Funkcionera sa Velikom Mukom Stvarala! Koliko li je samo Teško bilo Vama, dok ste gledali kako Neprijatelji Strateških Integracija deluju protiv Svoga Dobra! Na Vašu i Moju Veliku Nesreću, Moja Ličnost nije bila tu da barem nekako Reaguje i da Vas odbrani: ipak, Moj Duh je bio među Vama!
Dok sam iz Bezbednog pogleda Jedne Nama Susedne Zemlje (u koju sam otišao sa Onim zadatkom koji ste mogli da saznate iz prethodnog Interludesa, to jest, da spremim Miran Smeštaj za Porodicu od Velike Važnosti) posmatrao Nesrećna Zbivanja, na Telefonskoj Liniji sam bio sa Svojom Porodicom kojoj je takođe bilo žao što nije među Vama; Dinamo Promena je bio pored mene, i sa Stravom u Očima posmatrao šta Neki Ljudi Rade. Takođe, Jedan Lokalni Funkcioner Vladajuće Stranke, koji je ujedno i Moj Mladi Štićenik, me je zvao da se požali na Snage Reda zbog njihove nesposobnosti da zaštite njegovu Mukotrpnim Dugogodišnjim Poštenim Radom stečenu Imovinu u Centru Prestonice Partije, to jest, Države. Postavio mi je logično pitanje, sasvim na mestu: ako Skromna Imovina jednog Funkcionera Vladajuće Partije ne može da bude sigurna u Partijskoj Prestonici, čija Imovina može? Osećao sam se Bespomoćno, dok sam Bezuspešno pokušavao da pronađem odgovor na to pitanje. Zvao sam Oruđe Vlasti, ali zbog Haosa nije bilo moguće Stupiti u Kontakt sa Važnim Pojedincima. Njegova Nepogrešivost me je prekinula u tim Turobnim Mislima i Jalovim Delima, naloživši mi da Istog Trenutka zovem Jednog Visokog Funkcionera Druge Vladajuće Stranke, da vidim “šta se to događa”. Nismo dobili Zadovoljavajući Odgovor, ali sam preko njega uspeo da pošaljem Poruku Važnim Ličnostima iz Organa Reda.
Zatim me je zvao Jedan Drugi Visoki Funkcioner Vladajuće stranke Srbije, da obavesti Predsednika i Mene da je Jedan Domaći Mega-Privrednik, besan zbog Gorke Činjenice da je Neko iz Mase odneo sa sobom Dva Kilograma Južnog Voća iz Njegovog Prodajnog Objekta, Objasnio Snagama Reda zašto je Nužno da Hitro i Nemilosrdno Reaguju: jer, danas Dva Kilograma Južnog Voća, sutra – Čitavi Paketi Jedne Mineralne Vode! Bolje Sprečiti Nego Lečiti, rekao je On navodno: klimnuo sam glavom, slažući se sa tim u Načelu. Očigledno su se i Snage Reda sa tim Složile jer su odmah počele da Reaguju: bio je to Jedan Kilogram koji je prelio tovar!
U svom tom Haosu, potpuno sam zaboravio na Svoju Više Nego Skromnu Imovinu: pozvao sam Šefa Svog Novoangažovanog Obezbeđenja da ga pitam šta se dešava, i dobio sam odgovor da je Sve u Redu. Laknulo mi je: ne znam kako bih obavljao Svoj Posao za Vaše Dobro da je Moja Egzistencija bila ugrožena.
Da se vratim na Početak priče: odmah sutradan nakon dolaska, ujutru uoči Velikih Nereda, došavši u Kontakt sa Našim Prijateljima iz Jedne Nama Susedne Zemlje, pošao sam u potragu za Prigodnim Mirnim Smeštajem za Porodicu od Velike Važnosti, to jest – za Sigurnom Kućom. Veoma sam se obradovao kada sam u Bezbednosno-Elitnom Kvartu Prestonice Te Zemlje, među brojnim Skromnim Zdanjima, pronašao Prelepu Kuću, očigledno građenu za Jednu Omanju Porodicu od Desetak Članova. Momentalno sam se Zaljubio i naložio da se Sve učini kako bi se Jednom Porodici od Velike Važnosti ona obezbedila u Slučaju Najgoreg. Sve je učinjeno, i Mojoj je Individui Laknulo oko Srca, zaljubljenog pre svega u Vas, Moje Najdraže, zbog kojih sve što Radim uopšte i Radim.
Da li je Jedna Porodica od Velike Važnosti došla u Sigurnu Kuću kada se Slučaj Najgoreg približio, nisam u mogućnosti da Vam kažem u Najboljem Duhu Transparentnosti: zbog Vašeg Ličnog Dobra.
