Interlude: Imovinsko Stanje, sve Manje i Manje

Najmili Moji, upravo sam se vratio iz Četiri Oka, gde sam sedeo sa grupom meni Dragih Prijatelja Funkcionera. Među njima bilo je i nekoliko Visokih Funkcionera Vladajućih Partija i pričalo se o Mnogo Čemu što se Vas tiče, ali ponajviše o Akciji Objave Imovinskih Stanja. Ispostavilo se, da svi koji treba da prijave Svoja Stanja nekako na kraju shvate da oni i nemaju Mnogo, ili čak ni onoliko Malo koji su Mislili.

Tendencija je jasna: što se više Ljudi udubljuju u Svoje Imovinsko Stanje, sve više shvataju da ne poseduju zapravo oni Tu i Tu Firmu, ili Tu i Tu Vilu, ili Taj i Taj Automobil, ili Te i Te Pare na Tim i Tim Računima, nego da je to, Nekim Čudom, u Vlasništvu Supruge, ili Sina, ili Kćerke, ili Oca, ili Majke, ili neke Bliže ili Dalje Rodbine. Zabrinutih lica, oni pričaju o tom Svom Teškom Usudu, Nesigurni u Svoju Budućnost zbog Svog Siromaštva. Mnogi pominju i Svađe sa Suprugama, i plaše se da sutra ne Završe na Ulici: teško je obavljati Poslove za Vašu Korist pod takvim Pritiskom.

Što se mene tiče, Vi znate da je Moja Individua sve to još na početku Projekta Transparentnosti, u Tom Najboljem Duhu, objavila; a Istina je i da Moja Supruga Ponešto i Sama Poseduje, ali sve je to Mizerno da bi se čak i spominjalo.

Prošlost u Duhu Transparentnosti

Dragi Moji, umesto da Vas danas obaveštavam o Mojim Napornim Aktivnostima vršenim po Volji Njegove Nepogrešivosti, rešio sam da Vam ispričam Jednu Dogodovštinu iz Moje i Prošlosti Mog Dobrog Prijatelja – Jednog Funkcionera Vladajuće stranke Srbije. Mislim da će Vam se prilično dopasti i mislim da ćete iz Ove Priče izvući Brojne Pouke.

Sve je počelo pre oko sedam i po godina, dok sam još bio u Jednoj Velikoj Zabludi, što se tiče Političko-Ekonomskog Pravca Kretanja Naše Zemlje. Bilo je to Ono Vreme, kada do nas nije dopirao Glas Slobode i Drugačijeg Mišljenja, a sve po Volji Tadašnjeg Rukovodstva; posebno smo u tom Mentalnom Genocidu bili Žrtve mi, Funkcioneri Tada Vladajućih Stranaka koji smo Na Lepe Oči Verovali u Ispravnost Tadašnjeg Predsednika. Svom silom smo se borili za Njega, a ni slutili nismo da nam se Planski Ispiraju Mozgovi. Teška Situaciju u kojoj se tada nalazilo Funkcionerstvo Vladajućih Stranaka bila je dodatno povećana Teškim Materijalnim Stanjem u kome smo Jedva Preživljavali i Sklapali Kraj sa Krajem: Naša Zalaganja nisu dovoljno poštovana kao Danas – sećam se, dok smo Jednom Prilikom sedeli pored kamina u Velikom Salonu Jednog od Hotela Jednog Tada Visokog Funkcionera Tada Vladajuće stranke Srbije, pred našim očima je Taj Nesrećni Čovek pukao i počeo da Rida od Plača: tolika je bila Sila Finansijske Nedaće u kojoj smo se nalazili.

U takvoj situaciji, došao mi je Jednom Prilikom Sadašnji Dinamo Promena, Tadašnji Visoki Funkcioner Jedne Veće Opozicione stranke Srbije i predložio mi je Razgovor. Moram priznati da mi je bilo veoma Teško da tada sa Njim Razgovaram: rekao sam mu da je Izdajnik i da ne želim da imam ništa sa Njim. Međutim, on me je Mirno Saslušao i ipak insistirao. Rekao sam: „U redu, ako imate nešto da mi kažete, kažite, a onda me ostavite na Miru, jer moje Slobo, Pošteno i Verno Srce neće moći mnogo da izdrži“. Održao mi je desetominutno predavanje na temu Važnosti Budućih Strateških Integracija, podvlačeći Moje Poštenje i Doprinos Opštem Boljitku, i potpuno me pridobio na Svoju Stranu, to jest, na stranu Vas, Poreskih Obveznika. Pozvao me je da Posle Promena pristupim Redovima Moralno Superiornih Ljudi, to jest – Redovima Sada Vladajuće stranke Srbije. Zamolio me je samo za Jednu Uslugicu.

Sa Jednim Svojim Prijateljem, takođe Tada Funkcionerom Tada Vladajuće stranke Srbije, trebalo je da Izvesnog Dana (igrom slučaja, upravo je tada Moja Supruga sa Decom otišla na Iznenadno Tradicionalno Putovanje u Jednu Zemlju Kojoj Sada Težimo), oko mesec dana nakon te posete Sadašnjeg Dinama Promena, pomognem Organima Jedne Tada Veće Opozicione stranke Srbije da Pomognu Građanima Naše Zemlje da preuzmu Vlast: Moj Zadatak (koji sam Ja izveo do Kraja) je bio jedan od Onih koji su nazvani Ključnim – naime, Moja Istinosna Individua je trčala do Jednog Visokog Funkcionera Nadležnog Ministarstva da mu prenese Naređenje sa Najvišeg Visa da povuče Svoje Snage sa Ulica Prestonice „jer je Sve Gotovo“, a kada je to trebalo biti provereno zaustavila je Moja Ličnost proveru objašnjavajući da Najviši Vis ne želi da ga iko ometa u Ovim Teškim Momentima; u isto vreme, Moj Dobar Prijatelj, Tada Funkcioner Tada Vladajuće stranke Srbije, je telefonom, radi Ubedljivosti, zvao Istog Visokog Funkcionera Nadležnog Ministarstva i preneo mu istu poruku. Na taj način, dao sam i Ja Nepregledni Doprinos Promenama i tim Visoko Moralnim Činom se iskupio za Neke Manje Greške iz Prošlosti.

Dosta nakon toga, u Funkcionerskim Krugovima Novog Okruženja, zaokupljeni Borbom za Vaše Dobro, nazivali su nas dvojicu – Istinosnim Parom.

Operacija Širenja Borbenog Duha u Partiji: Prvi Koraci

Ovih nekoliko dana koliko Vam se nije Moja Individua javljala, provela je ona neprekidne časove u borbi za Vaš Opstanak, kao i obično što radi. Moram priznati da mi je pomalo mrsko da to više ponavljam, ali osećam da moram – navikli ste na to, navikli ste na moju Nepreglednu Skromnost, i nije u Redu da ne naglasim to, jer time unosim Spokoj u Vaša Mila Srca. Premda su Moji Poslovi bili brojni, neću moći sve da ih Objavim Javno, u Najboljoj Tradiciji Transparentnosti.

Utorak. Nakon ranojutarnjeg sastanka u Jednim Tajnim Odajama sa Izvesnim Personama Tajnih Identiteta – koji Vaše Dobro pretpostavljaju svojoj Slavi koju bi mogli steći u Borbi za Isto – krenula je Moja Individua na Samoinicijativni Službeni Put sa Svojom Novom Sekretaricom (prethodna je dobila otkaz zbog Nemara) na kome je trebalo da se bolje Upozna i sa Ličnošću Svoje Nove Saradnice, ali i da sa Novonastalom Situacijom upozna Lokalne Funkcionere: mnogi od njih su delovali potpuno izgubljeno preko telefona i nisu se najbolje snalazili.

Kada smo stigli, i kada sam se upoznao sa situacijom na Terenu, odlučio sam da istog momenta pozovem Dinama Promena i da mu kažem Svoje Mišljenje. Nakon što sam dobio odrešene ruke, napravio sam u Toj Lokalnoj Sredini Pretumbaciju i doveo sam Ljude koji se ne plaše da Kažu i da Slažu, a sve za dobro Onih Divnih Ljudi kojima se obraćaju. Potrebni su nam Ljudi od Reči, u Današnjim Teškim Vremenima u kojima vlada Zastareli Moral!

Četvrtak. Nakon što smo Tri Dana putovali po Raznim Lokalnim Zajednicama, gde sam takođe Vršio Volju Dinama Promena, zaustavili smo se u Jednom Malom Gradiću gde smo odlučili da Provedemo Noć, kako bi Napunili Baterije za sutra. U tom me je zvao Nadležni Ministar – od Milošte poznat u Funkcionerskim Krugovima i kao Barbanegro – i zamolio me da da sutra u Jednom Malom Gradiću obavim Utešni Razgovor sa Jednim Lokalnim Građevinskim Preduzetnikom, koji ga je zvao povodom Teksta koji je pročitao u Jednom Dnevnom Listu, glede Jednog Anti-Korupcijskog Zakona koji sprema Nadležno Ministarstvo.

Petak. Nakon Dugih i Konstruktivnih Razgovora sa Lokalnim Partijskim Funkcionerima – gde sam održao čitav niz Poletnih Beseda u kojima sam širio Borbeni Duh u Partijskim Redovima, a sve za Spas Strateških Integracija – otišao sam na večeru sa Jednim Lokalnim Građevinskim Preduzetnikom. Čitava dva sata smo vodili Ozbiljne Razgovore – u kojima me je Impresionirao Svojim Savremenim Moralnim Shvatanjima i Pogledima na Svet Uopšte – i Ja sam ga naposletku zamolio da sutra samnom pođe u Lokalne Partijske Odaje kako bih ga Inicirao u Red Vitezova Strateških Integracija, kako sam polušaljivo nazvao Nas Borce za Jedinu Pravdu i Istinu, i Jedino Dobro Poreskih Obveznika.

Što se tiče Jednog Anti-Korupcijskog Zakona, preneo sam mu uveravanja Nadležnog Ministra da će u Sprovođenju Zakona biti vršena Selektivna Pravda kako bi se zaštitili Veliki Dobrotvori Poreskih Obveznika, to jest – Vladajućih Partija. Naglasio sam mu Stav Ministra: nije Fer da neko bude kažnjen zbog Neozbiljnosti Države u vremenu kada je Pošteno Sticao Svoju Imovinu, a koju je kasnije koristio da bi Pomogao Proces koji Sušto Dobro donosi Građanima. Zahvalio mi se i zamolio me da još nekad svratim u Njihov Kraj kao Njegov Gost. Rado sam prihvatio poziv.